Pitate se vi. Zašto uopšte i živite vi, kad morate umreti? A ja vam kažem, ja Bog sam predvideo, da će tako biti. I sve je tako, moralo biti, ratovi su se morali, voditi. A ja vam kažem, dolazak moj, izazvao je sve to. Mnogi nisu hteli, da dođem ja, zato su se i vodila dva svetska rata, a ja vam kažem, ubijao je "brat, brata".
A ova ruka što piše ovo, voli mene Boga mnogo. A ja vam kažem, da me ona nevoli toliko mnogo, ja ove reči, nebi pisati, mog'o.
I pitat ćete se vi. Kako Bog ove reči, može pisati? A ja ti kažem, da si i ti, mogao pisati ovo, da si mene Boga, voleo toliko mnogo.
I nemojte mislit da ja nekog, "kudim". A ja vam kažem, da ja nikog neću terati, da mene Boga voli. I nek bude jasno svima, ja Bog sam dao, isto snage svima. A ja vam kažem i onima koji misle dobro i onima koji misle zlo, ja Bog sam dao snage svima, jednako. I svako je mogao, pisati ovo, da je mene Boga, voleo toliko, mnogo. Zato i mogu pisati ja ova slova. A ja vam kažem, iz ljubavi samo, ja Bog progovaram. A ova ruka što piše ovo, patila je jako mnogo, zato što je mene Boga volela, mnogo.
I opet nećete razumeti vi, a ja vam kažem. Dok vas ne zaboli, vi nećete prestati, zlo misliti. A da se nije, umiralo toliko, sad na zemlji, nebi ostao živ niko. A ja vam kažem, ja Bog nisam hteo da dozvolim, to.
Uprostit ću ove reči, da bi svako razumeo, šta hoću reći. A ja vam kažem, ove reči, niko nemože poreći.
Pre vekova mnogo, ljudi su živeli, tako, niko nikog, nije voleo nikako. A ja vam kažem, da nisu znali, da su svojim mislima, sebi "grob iskopali". I nebi oni razumeli to, sve da sam im i rekao. A ja vam kažem, da nebi razumeli oni. Kad misle drugima zlo, da se i ostvaruje to. I da svako živi od tuđih "misli" i da niko nemože, sam za sebe da misli. I niko nemože, sam sebe da vidi i da na sve što vidiš, deluju tvoje "misli". Nebi oni razumeli to. A ja vam kažem, sad je došlo vreme, da saznate to.
Mnogi će reći, zar ti bože nije žao, što se toliko, umiralo? A ja vam kažem da sam ja Bog, jako plakao, kad sam ti snagu davao. Kad si ti ljubomoran na svog "komšiju" bio. I plakao sam Bog ja, kad sam ti snagu davao ja, a ti si činio mnogo zla. Kad si "besan" bio ti, svoju ženu si tukao ti. A ja ti kažem, tada sam plakao za tobom, ja. I kad si lagao i varao ti, da bi do novca, došao ti. A ja ti kažem, ja sam ti davao snagu, da živiš život ti. I da znaš samo kako je bolelo to, ova ruka što piše ovo, osetila je sve to. A ja vam kažem, ona se ne predstavlja kao Bog, ona "sedi za mojim stolom". I još uvek moli mene Boga, da ne pogreši ona, a ja vam kažem, a toliko snage ima ona.
Pitat će se mnogi, kako ona može pisati to, to što govori Bog? A ja vam kažem, od mene boga ona je dobila darova mnogo. Dao sam joj taj dar, da pisati zna. A ja vam kažem, u školi, ona to nije naučila. I dao sam joj sebe na dar, junački se ona borila, a ja vam, kažem, u svojim grudima, mnogo je ljubavi stvorila. A borila se ona sa najvećim zlom, a ja vam kažem, to najveće zlo je uništeno u njoj.
Neko će reći, već smo čuli to! A ja vam kažem, veliku odgovornost sam stavio na nju, zlo nikom nije smela pomisliti, ni u snu. I ovako sam rekao njoj. Nikom nesmeš pomisliti zlo, čitavo čovečanstvo nosiš, na "plećima svojim". Za svaki si život odgovorna ti, nesmeš nikom zlo, pomisliti. A ja vam kažem, dobro je mislila svima, čak i onima, zlima. A sretan sam Bog ja i sretni ste vi. A ja vam kažem, od vaših "zlih misli", jedan drugog bi poubijali. I sretan sam Bog ja, što je ona svima vama, dobro mislila, a ja vam kažem, ona je moju školu, izučila.
Коментари